kašalj

kašalj, voljna radnja ili refleks koji služi zaštiti od inhalacije iritansa, eliminaciji sekreta dišnih putova i prevenciji bronhoaspiracije. Pri kašlju razlikuju se faza inspiracije (glotis i dišni putovi su otvoreni, a ekspiracijski mišići maksimalno izduženi), faza kompresije (glotis zatvoren, ekspiracijski mišići kontrahirani, a intratorakalni tlak povećan na 10-30kPa) i faza forsirane ekspiracije (glotis otvoren, ekspiratorni mišići skraćeni, a linearna brzina protoka zraka u dišnim putovima 100-150m/s). Refleksni luk kašlja sastoji se od receptora (u larinksu, traheji, bronhu, pleuri, nosu, paranazalnim sinusima, farinksu, vanjskom sluhovodu, ošitu, perikardu i želucu), aferentnih živčanih putova (vagusa, trigeminusa, glosofaringeusa i frenikusa), živčanih centara (u produženoj moždini, pod nadzorom korteksa mozga), eferentnih živčanih putova (vagusa, frenikusa, interkostalnih i lumbalnih živaca, trigeminusa, facijalisa i hipoglosusa) i izvršnih organa (mišića larinksa, traheje, bronha, ošita, gornjih dišnih putova, te interkostalnih, abdominalnih i lumbalnih mišića). Kašalj može biti produktivan (izbacuje se sekret) ili neproduktivan. Neproduktivan kašalj često je nesvrsishodan, pa i štetan, zbog oštećenja sluznice, krvarenja, propagacije infekcije ili barotraume pod slikom pneumotoraksa ili pneumomedijastinuma. Katkada uzrokuje sinkopu (ictus laryngicus). Suzbija se antitusicima. Produktivan kašalj pomaže ili nadomješta slabu mukocilijarnu aktivnost epitela dišnih putova i ne smije se suzbijati. Pomaže se mukolitičkim ekspektorancijama. Kašalj je simptom brojnih bolesti pluća, pleure, nosa, paranazalnih sinusa, grla, uha, srca, jednjaka i želuca, te limfatičkih struktura medijastinuma.