polipi probavnog sustava

polipi probavnog sustava, tvorbe koje izrastaju iz sluznice i projiciraju se u lumen, mogu biti na peteljci (pedunkulirani) ili sa širokom bazom (sesilni). Histološki se dijele na neneoplastične i neoplastične. Neneoplastični polipi su histološki hiperplastični, inflamatorni, juvenilni i hamartomi. Neoplastični polipi su adenomi, koji se dijele na tubularne, vilozne i vilotubularne. Veličina adenomatoznog polipa neposredno korelira s učestalošću maligne alteracije. S obzirom na to da se adenomatozni polipi ne mogu makroskopski razlikovati od ostalih tipova, pravilo je da se svi gastrointestinalni polipi moraju endoskopski ili, kada to nije moguće, kirurški odstraniti. Hereditarni sindromi kod kojih se javljaju polipi u većem broju jesu: familijarna polipoza kolona (adenomi), Gardnerov sindrom (adenomi kolona i duodenuma s benignim tumorima: lipomi, fibromi, osteomi, lojne ciste), juvenilna polipoza (hamartomi juvenilnog tipa u tankom i debelom crijevu), Peutz-Jeghersov sindrom (hamartomi probavnog trakta uz melanotične pjege usana, sluznice obraza i kože) te sindrom Cronkhite-Canada (juvenilni polipi želuca). →  polipi jednjaka, → polipi želuca, → polipi debelog crijeva