fagocitoza

fagocitoza, unošenje mikroskopski vidljivih čestica (bakterija, stanica i njihovih fragmenata, neživih čestica) u citoplazmu i njihova razgradnja pomoću lizosoma. Inertne nežive čestice i neke bakterije fagocitiraju se bez imunološkog prepoznavanja (primjer: alveolni fagociti u plućima koji odstranjuju čestice udahnute sa zrakom). Tipična fagocitoza (npr. bakterija) odvija se u nekoliko faza: a) kemotaksija i ameboidno gibanje: fagociti se ameboidno gibaju u smjeru kemotaksijskog faktora koji se nalazi oko tvari koju treba fagocitirati; b) prepoznavanje stranih čestica i prianjanje (adhezija) uz njih. Bakterije i druge čestice mogu biti fagocitirane samo ako su prethodno prošle kroz proces opsonizacije, tj. oblaganja slobodne površine opsoninima). Kompleks čestica + opsonin prianja uz površinu fagocita i inducira endocitozu; c) ingestija (endocitoza). Fagocit okružuje česticu pseudopodijima, koji se međusobno spoje pa se čestica nađe u citoplazmatskom mjehuriću omeđenom graničnom membranom (fagosom); d) digestija. Primarni lizosomi stapanjem graničnih membrana ispražnjavaju svoje enzime u fagosom, koji time postaje fagolizosom ili heterofagosom. U njemu se fagocitirane čestice razgrađuje potpuno ili preostaju nerazgradivi ostaci (rezidualno tjelešce). Autofagocitoza (autofagija) je razgradnja lizosomskim enzimima dijelova vlastite citoplazme s organelama ili sekretnih zrnaca (krinofagija). To je mehanizam normalnog obnavljanja organela a dolazi i kao posljedica starenja, stresa, intoksikacije i dr.