kolesterol

kolesterol, vrlo raširen sterol u tkivima, slobodan ili esterificiran dugolančanom masnom kiselinom. Unosi se hranom (egzogeni kolesterol) a u organizmu se sintetizira u jetrnjim ali i u drugim stanicama (endogeni kolesterol). Glavna mu je funkcija da služi za tvorbu plazmenih lipoproteina i da u kompleksu lipid-protein gradi staničnu membranu. Promeće se u sve ostale steroide, njihov je preteča a iz njega se formira i vitamin D₃. Normalna koncentracija kolesterola u krvi iznosi 5,0- 6,5 mmo1/L, od čega je 30% slobodni kolesterol, a 70% njegovi esteri. Funkcije kolesterola su mnogobrojne. U organizmu se upotrebljava za tvorbu kolne kiseline (čak 80%), čije soli igraju važnu ulogu u probavi i apsorpciji masti. Malene količine kolesterola upotrebljavaju se za tvorbu steroidnih hormona kore nadbubrežne žlijezde te jajnika i testisa. Velika količina odlaže se u rožnati sloj kože, pa je čini otpornom na apsorpciju u vodi topljivih tvari i na učinke kemijskih tvari. Kolesterol, nadalje, sprečava hlapljenje vode s kože. Na razinu kolesterola u krvi utječu brojni faktori. Povisuju je: hrana s mnogo zasićenih masnih kiselina, nedostatak tiroksina, šećerna bolest, muški spolni hormoni; snizuju je hrana s mnogo nezasićenih masnih kiselina. Povišena razina kolesterola u krvi (→ hiperlipoproteinemija) jedan je od uzročnih činilaca ateroskleroze.