proteoglikani

proteoglikani (mukopolisaharidi), glikokonjugati koji se sastoje od sedam tipova glikozaminoglikana na koje je vezan jedan protein. Čine osnovnu tvar izvanstaničnog prostora, asocirani su s gradivnim elementima kostiju, elastina i kolagena. Sadrže znatne količine vode; lako popunjavaju raspoloživi međuprostor tako da čine podlogu drugim strukturama ili ih podmazuju. Podmazivanje je omogućeno time što imaju veći broj hidroksilnih grupa i što su kao polianioni negativno nabijeni pa odbijaju ugljikohidratne lance. Oligosaharidi u proteoglikanima razlikuju se po sastavu od onih u glikoproteinima. U proteoglikanima se polisaharidi sastoje od lančasto povezanih disaharidnih jedinica u kojima je uvijek nazočan glukozamin ili galaktozamin. Drugi monosaharid je jedna od uronskih kiselina, L-glukuronska ili L-iduronska kiselina. Uz iznimku hijaluronske kiseline, svi su polisaharidi u proteoglikanima sulfatirani, bilo kao O-esteri ili su N-sulfati. Kemijska veza između proteinskog i polisaharidnog dijela je kovalentna. Sintezu proteoglikana i susjedne kemijske modifikacije obavlja skupina enzima najvećom reproducibilnošću. U vezivnom tkivu nalaze se veliki proteoglikanski agregati u kojima se preko posebnog proteina vezuje stotinjak proteoglikanskih molekula vezanih na hijaluronsku kiselinu. Proteoglikane razgrađuju lizosomne egzoglikozidaze, endoglikozidaze i sulfataze pa se prirođeni nedostatak neke od njih očituje kao mukopolisaharidoza ili mukolipidoza. Upoznavanje s ovim metaboličkim manama znatno je pomoglo povećanju znanja o prometu proteoglikana.