otrovanje ribama

otrovanje ribama, u širem, smislu otrovanje uslijed uboda aktivno otrovne ribe, a u užem smislu otrovanje uslijed uživanja pasivno otrovnih riba. U njih su toksini raspoređeni po organima (gonade, utroba, meso, krv, sluz), pa se prema tome svrstavaju u ihtiotoksične, inhtiosarkotoksične, ihtiohemotoksične, ihtiokrinotoksične i dr. Uobičajenim postupcima, kao kuhanjem ili prženjem mesa ili ikre, ti se toksini ne uništavaju. Najteža otrovanja izazivaju gušavice (engl. puffer, jap. fugu), dvozupke (Diodontidae) i četverozupke (Tetraodontidae), čija je otrovnost vezana uz reprodukcijski ciklus. Zive u tropskim morima, osobito Dalekog Istoka. U Japanu ih smatraju delikatesom, ali ih smiju priređivati samo posebno izučeni kuhari u tzv. fugu-restauracijama. Tetrodotoksin (C11H17O8N3) izaziva u 60% slučajeva smrt od ascendentne paralize već za 6 h. Ciguatera, sarkotoksizam tropskih mora zbog ishrane riba toksičnim algama: simptomi slični paralitičkom otrovanju školjkama, samo blaži. → skombrotoksizam